Čežnja vekova

View previous topic View next topic Go down

Čežnja vekova

Post by Admin on 2012-06-23, 19:42

TEASER


U PRIPREMI


Last edited by Admin on 2015-11-16, 01:50; edited 1 time in total

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:09

SADRŽAJ
 
 
Predgovor
01. “S nama Bog”
02. Izabrani narod
03. “Kad se navrši vreme”
04. “Jer vam se danas rodi Spas”
05. Posvećenje
06. “Jer smo videli Njegovu zvezdu”
07. Kao dete
08. Poseta u vreme Pashe
09. Dani borbe
10. Glas u pustinji
11. Krštenje
12. Kušanje
13. Pobeda
14. “Mi nađosmo Mesiju”
15. Na svadbenoj svečanosti
16. U svom Hramu
17. Nikodim
18. “Onaj treba da raste”
19. Na Jakovljevom izvoru
20. “Ako ne vidite znaka i čudesa”
21. Vitezda i sinedrion
22. Utamničenje i smrt Jovanova
23. “Približi se carstvo Božje”
24. “Nije li ovo drvodeljin sin?”
25. Poziv na obali mora
26. U Kapernaumu
27. “Ako hoćeš, možeš me očistiti”
28. Levije — Matej
29. Subota
30. “I postavi dvanaestoricu”
31. Beseda na gori
32. Rimski kapetan
33. Ko su braća moja?
34. Poziv
35. “Ćuti, prestani”
36. Dodir vere
37. Prvi evanđelisti
38. “Dođite… i počinite malo”
39. “Podajte im vi neka jedu”
40. Noć na jezeru
41. Prekretnica u Galileji
42. Predanja
43. Srušene ograde
44. Pravi znak
45. U senci krsta
46. Isusovo preobraženje
47. Služba
48. Ko je najveći?
49. Na praznik senica
50. Među zamkama
51. “Videlo života”
52. Božanski Pastir
53. Posljednje putovanje iz Galileje
54. Milostivi Samarjanin
55. Carstvo Božje neće doći da se vidi
56. Blagosiljanje dece
57. “Još ti jedno nedostaje”
58. “Lazare! Iziđi napolje”
59. Zavera sveštenika
60. Zakon novoga carstva
61. Zakhej
62. Gozba u Simonovoj kući
63. “Car tvoj ide”
64. Osuđeni narod
65. Ponovno očišćenje Hrama
66. Sukob
67. Isus kori fariseje
68. U predvorju
69. Na Maslinskoj gori
70. “Jednom od ove moje najmanje braće”
71. Sluga slugama
72. “Meni za spomen”
73. “Da se ne plaši srce vaše”
74. Getsimanija
75. Pred Anom i Kajafom
76. Juda
77. U Pilatovoj sudnici
78. Golgota
79. “Svrši se”
80. U Josifovom grobu
81. “Ustade Gospod”
82. “Što plačeš?”
83. Put u Emaus
84. “Mir vam”
85. Još jednom kraj mora
86. “Idite i naučite sve narode”
87. “K ocu svojemu i ocu vašemu”

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:10

ONLINE BOOK

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:10

(REZERVISANO)

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:10

(REZERVISANO)

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:10

(REZERVISANO)

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:13

Predgovor
 
Svaki čovek nosi u srcu čežnju za nečim što nema. Ovu čežnju u ljudsku prirodu usadio je milosrdni Bog. Zato je čovek često nezadovoljan svojim životnim uslovima i postignućima, ma kakvi oni jesu. Bog želi da čovek traga za najvišim dobrom i da u tom traganju otkrije neprolaznu sreću svog bića.
 
Svojim  lukavim  planom  i  prevarom  Sotona  je  izopačio  ovu  čežnju  ljudskog  srca.  Naveo  je  ljude  na verovanje  da  se  ona  može  utažiti  zadovoljstvima,  udobnosti,  slavom  ili  moći.  No,  milijarde  zavedenih uviđaju da sve to gubi svoju draž i ostavlja dušu isto tako praznom i nezadovoljnom kao što je i bila.
 
Božja namisao jeste da ova čežnja srca povede čoveka k Onome koji je jedino može ostvariti. On želi da se  ona  okrene  k  Njemu,  svom  punom  i  celovitom  ispunjenju.  Ta  punina  nalazi  se  u  Isusu  Hristu,  Sinu večnoga Boga. »Jer bi volja očina da se u nj useli sva punina.« »Jer u njemu živi svaka punina Božanstva telesno.«  Isto  je  tako  tačno  da  je  »u  njemu  ispunjena« svaka želja koju je večni Bog usadio i koju smo prirodno sledili.
 
Cilj je ove knjige da usmeri na Isusa Hrista kao na Onoga u kojem sve naše čežnje mogu pronaći svoje
ispunjenje. Iako ima puno knjiga s naslovom »Isusov Život«, u kojima se može naći mnoštvo podataka o događajima i običajima iz istorije bogatog i raznovrsnog života Isusa iz Nazareta, može se reći da »ni pola nije rečeno.«
 
Namera  ove  knjige  nije  da  prikaže  harmoniju  Evanđelja  ili  da  pruži  hronološki  redosled  značajnih događaja i pouka iz Isusovog života. Ona prikazuje kako se Božja ljubav otkrila u Njegovom Sinu, uzdiže božansku  lepotu  Njegovog  života  i  to  tako  da  svi  mogu  učestvovati  u  njoj,  a  ne  samo  zadovoljiti radoznalost  podozrivih  kritičara.  Kao  što  je  privlačio  učenike  dobrotom  svog  karaktera, svojim dodirom punim  saučešća  i  nesebičnošću  svoje  požrtvovnosti,  kao  što  je  preobražavao  njihove  karaktere  svojim stalnim  druženjem  s  njima,  i  od  sebičnih  stvarao  požrtvovane  ljude,  od  uskogrudnih  neznalica  punih predrasuda ljude s najširim znanjem i dubokom ljubavi za sve narode i rase, tako je i namera ove knjige da milostivog Spasitelja prikaže čitaocu podstaknuvši ga da dođe k Njemu licem k licu, srcem k srcu i da u Njemu nađe, kao i apostoli iz davnih vremena, silnog Isusa »koji može u vek spasiti« i preobraziti u svoje božansko  obličje  sve  »koji  kroza  nj  dolaze  Bogu.«  Pa  ipak,  teško  je  opisati  Njegov  život!  To  je  slično pokušaju da se na platnu naslika živa duga, da se crno–belim znacima zapiše najumilnija muzika.
 
Na stranicama ove knjige, pisac, nadahnuta ličnost dubokog i dugog iskustva, otkrila je i opisala nove lepote iz Isusovog života. Istakla je nove dragulje iz te riznice dragocenosti. Učinila je dostupnim bogatstva o kojima se ne može ni sanjati. Iz mnogobrojnih poznatih tekstova, čiju je dubinu čitalac već ranije naslutio, sija  nova  i  veličanstvena  svetlost.  Najsažetije  rečeno.  Isus  Hristos  je  otkriven  kao  punina  Božanstva, beskrajno milostivi Spasitelj grešnika, Sunce pravde, milostivi Prvosveštenik, Iscelitelj svih ljudskih bolesti, nežni  Prijatelj  pun  saučešća,  postojani,  dosledni  Drug  koji  je  uvek  spreman  da  pomogne,  Knez  doma Davidova, Zaklon svog naroda, Knez mira, Car koji će doći, večni Otac, vrhunac i ispunjenje čežnji i nada svih vekova.
 
Kao naročiti Božji blagoslov, ova knjiga predana je svetu s molitvom da Gospod svojim Duhom učini da njene  reči  postanu  reči  života  za  mnoge  čije  su  čežnje  neispunjene,  kako  bi  mogli  »poznati  njega i silu vaskrsenja njegova i zajednicu njegovih muka«, i tokom cele večnosti s Njegove desne strane doživljavati »puninu  radosti«,  koja  će  biti  darovana  onima  koji  su  u  Njemu  pronašli  sve,  »Zastavnika  između  deset hiljada« i Onoga koji je »sav ljubak.«
 
Izdavački odbor

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Admin on 2015-09-12, 19:32

Poglavlje 1.
“S nama Bog”
 
Nadenuće mu ime Emanuilo, … s nama Bog.« »Svetlost poznanja slave Božije« videla se »u licu Isusa Hrista« /***2. Korinćanima 4,6/. Gospod Isus Hristos bio je jedno sa Ocem od večnih vremena; On je bio »obličje Boga«, obličje Njegove veličine i veličanstva, »sjajnost slave« /***Jevrejima 1,3/. On je došao na naš svet da bi objavio ovu slavu. On je došao na ovu grehom pomračenu Zemlju da otkrije svetlost Božje ljubavi, da bude »s nama Bog.« Zato je za Njega prorokovao: »Nadenuće mu ime Emanuilo.«
 
Došavši da prebiva među nama, Isus je trebalo da otkrije Boga i ljudima i anđelima. On je bio Reč Božja –  Božja  misao  koja  se  mogla  čuti.  U  molitvi  za  svoje  učenike  On  je  kazao:  »I  pokazah  im  ime  tvoje«, /***Jovan 17, 26/ – »milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom« – »da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.« Međutim, ovo otkrivenje nije dato samo Njegovoj deci na Zemlji. Naš mali svet udžbenik je svemira. Božja divna namera milosti, tajne spasonosne ljubavi – tema je u koju »anđeli  žele  da  zavire«  i  koja  će  se  proučavati  kroz  beskrajne  vekove.  Izbavljena  i  bezgrešna  bića  u Hristovom krstu pronaći će svoju nauku i svoju pesmu. Videće se da je slava koja blista sa Hristovog lica slava samopožrtvovne ljubavi. U svetlosti s Golgote videće se da je zakon te ljubavi pune samoodricanja – zakon života za Zemlju i Nebo; da ljubav koja »ne traži svoje« ima svoj izvor u Božjem srcu; da se u Onome koji  je  bio  krotak  i  ponizan  otkrio  karakter  Onoga  koji  prebiva  u  svetlosti  kojoj  nijedan  čovek  ne  može pristupiti.
 
U početku Bog se otkrio u svim delima stvaranja. Hristos je bio Onaj koji je razastro nebesa i položio temelje  Zemlji.  Njegova  ruka  bila  je  ta  koja  je  postavila  svetove  u  prostoru  i  oblikovala  poljsko  cveće. »Postavio je gore svojom silom.« »Njegovo je more i on ga je stvorio.« (***Psalam 65,6; 95,5) On je taj koji je ispunio Zemlju lepotom i vazduh pesmom. On je ispisao poruku Očeve ljubavi na svim delima na Zemlji, u vazduhu i na nebu.
 
Iako je sada savršeno delo oštećeno grehom, još se može zapaziti ono što je ispisano u početku. Još i danas  sve  što  je  stvoreno  objavljuje  slavu  Njegovog  savršenstva.  Ne  postoji  ništa  –  osim  sebičnog čovekovog srca – što živi samo za sebe. Nema ptice koja seče vazduh, ni životinje koja se kreće po zemlji, a da  ne  služi  nekom  drugom  životu!  Nema  nijednog  lista  u  šumi  ili  skromne  vlati  trave  a  da nema svoju službu. Svako drvo, grm i list izlivaju životni sastojak bez koga ni čovek ni životinja, ne bi mogli živeti, a opet –  i  čovek  i  životinja  služe  životu  drveta,  i  grma  i  lista.  Cveće  odiše  mirisom  i  otkriva  svoju  lepotu  kao blagoslov ovom svetu. Sunce rasipa svoju svetlost da razveseli hiljade svetova. Okean, iako izvor svih naših vrela i studenaca – prima reke iz svake zemlje, ali uzima da bi dao. Magle koje izlaze i njegovh njedara padaju kao kiše i natapaju Zemlju, da bi iz nje moglo nicati i pupati.
 
Anđeli slave nalaze svoju radost u davanju – davanju ljubavi i neumornog bdenja dušama koje su pale i izgubile  svoju  svetost.  Nebeska  bića  pokušavaju  da  zadobiju  ljudska  srca;  ona  ovom  mračnom  svetu donose svetlost iz nebeskih dvorova. Ljubaznom i strpljivom službom ona deluju na ljudski duh tako da izgubljene dovode u zajednicu sa Hristom, koji im je mnogo bliži no što to oni mogu da pretpostave.
 
Međutim, kad se okrenemo od svih manjih otkrivenja, onda gledamo Boga u Isusu. Posmatrajući Isusa vidimo da je slava našeg Boga u davanju. Ja »ništa sam od sebe ne činim«, rekao je Hristos; »kao što me posla  živi  Otac,  i  ja  živim  Oca  radi.«  »Ja  ne  tražim  slave  svoje«,  već  slavu  Onoga  koji  me  je  poslao. (***Jovan  8,28;  6,57;  8,50;  7,18)  U tim rečima izloženo je veliko načelo koje je zakon života za svemir. Hristos je sve primio od Boga, ali je uzeo da bi dao. (Tako u nebeskim dvorovima, u svojoj službi za sva stvorena bića: kroz ljubljenog Sina Očev život izliva se na sve; a preko Sina život se vraća, u hvali i radosnoj službi,  kao  plima  ljubavi,  velikom  Izvoru  svega.)  I  tako  kroz  Hrista  krug  dobročinstava  se  zatvara, predstavljajući karakter velikog Darodavca – zakon života.
 
Ovaj zakon je prekršen na samom Nebu. Greh je potekao iz sebičnosti. Lucifer, heruvim zaklanjač, želeo je da bude prvi na Nebu. On je težio da zavlada nebeskim bićima, da ih odvoji od njihovog Stvoritelja i pridobije  za  sebe  njihovu  vernost.  Iz  tog  razloga  on  je  netačno  prikazivao Boga, pripisujući Mu želju za samouzvišenjem. Želeo je da Tvorcu punom ljubavi pripiše svoje loše osobine. Tako je obmanuo anđele. Tako je prevario ljude. On ih je naveo da posumnjaju u Božju reč, i izgube poverenje u Njegovu dobrotu. Zato  što  je  Bog  pravde  i  neuporedivog  veličanstva,  Sotona  ih  je  naveo  da  Ga  smatraju  strogim  i nemilostivim. Tako je naveo ljude da mu se pridruže u pobuni protiv Boga i noć prokletstva spustila se na svet.
 
Zemlju je obavio mrak jer je Bog pogrešno shvaćen. Da bi se mračne senke rasterale, da bi svet mogao da se vrati Bogu, Sotonina sila prevare morala je da bude slomljena. To se nije moglo ostvariti prisilom. Primenjivanje sile suproti se načelima Božje vladavine. On želi jedino službu iz ljubavi, a ljubav ne može da se zapovedi; ona se ne može zadobiti silom ili vlašću. Samo ljubav može probuditi ljubav. Poznavati Boga znači ljubiti Ga. Njegov karakter mora da se pokaže u suprotnosti prema Sotoninom karakteru. Samo jedno Biće  u  celom  svemiru  može  da  ostvari  ovo delo. Božju ljubav može da obznani samo Onaj koji poznaje njenu  visinu  i  dubinu.  Nad  mračnom  moći  sveta  mora  granuti  Sunce  Pravde  sa  zdravljem  »na  zracima njegovim«. (***Malahija 4,2)
 
Plan  za  naše  spasenje  nije  bila  naknadna  misao,  plan  načinjen  nakon  Adamovog  pada.  On  je  bio otkrivenje »tajne koja je bila sakrivena od postanja sveta«. (***Rimljanima 16,25) On je otkrivenje načela koja su od večnosti bila temelj Božjeg prestola. Od samog početka Bog Otac i Hristos znali su za Sotonin otpad i čovekov pad izazvan delovanjem prevarne sile otpadnika. Bog nije uzročnik postojanja greha, ali je unapred  video  njegovo  postojanje  osiguravajući  sredstvo  kojim  će  se  suprotstaviti  ovoj  strašnoj mogućnosti. Njegova ljubav prema svetu bila je tako velika da se On zavetovao da da svog jedinorodnog sina »da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima život večni«. (***Jovan 3,16)
 
Lucifer je rekao: »Više zvezda Božijih, podignuću presto svoj,… izjednačiću se s višnjim.« (***Isaija 14, 13. 14) Međutim Hristos »koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je  ponizio  sam  sebe  uzevši  obličje  sluge,  postavši  kao  i  drugi  ljudi  i  na  oči  se  nađe  kao  čovek.« (***Filibljanima 2, 67)
 
To je bila dobrovoljna žrtva. Isus je mogao da ostane kraj svoga Oca. On je mogao da zadrži slavu Neba i poštovanje anđela. Međutim, On je izabrao da vrati skriptar u Očeve ruke, i siđe s prestola svemira da bi mogao da donese svetlost onima koji su u mraku i život onima koji ginu.
 
Pre  gotovo  dve  hiljade  godina  s  Neba,  s  Božjega  prestola,  čuo  se  glas  tajanstvenog  značenja:  »Evo dođoh.« »Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio… Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju tvoju, Bože.« (***Jevrejima 10, 5–7) U ovim rečima objavljeno je ispunjenje cilja koji je bio sakriven od večnih vremena. Hristos je bio spreman da poseti naš svet i da se utelovi. On kaže: »Ali si mi telo pripravio.« Da se pojavio u slavi koju je imao zajedno sa Ocem pre postanja sveta, mi ne bismo mogli da podnesemo svetlost Njegovog prisustva. Da bismo je mogli posmatrati a da ne poginemo, otkrivenje Njegove slave bilo je prigušeno. Njegova božanska priroda bila je obavijena ljudskom prirodom – nevidljiva slava bila je u vidljivom ljudskom obliku.
 
Ovaj  veliki  cilj  bio  je  nagovešten  u  slikama  i  simbolima.  Žbun  koji  je  goreo,  u  kome  se  Hristos  javio Mojsiju, otkrivao je Boga. Simbol izabran da prikaže Božanstvo bio je niski žbun, prividno bez privlačnosti.
 
On  je  sakrivao  Bezgraničnog.  Svemilostivi  Bog  sakrivao  je  svoju  slavu  najjednostavnijom  slikom,  da  bi Mojsije mogao da ga posmatra i živi. Tako je i u stubu od oblaka danju i stubu od ognja noću Bog održavao vezu sa Izrailjem, otkrivajući ljudima svoju volju i pružajući im svoju milost. Božja slava bila je prigušena, a Njegovo veličanstvo obavijeno velom, da bi slabi vid ograničenih ljudi mogao to da gleda. Tako je trebalo da Hristos dođe u »poniženom telu« (***Filibljanima 3,21) »kao drugi ljudi«. /***Filibljanima 2,7/ U očima sveta  On  nije  imao  lepote  zbog koje bi Ga poželeli; ipak, bio je utelovljeni Bog, svetlost Neba i Zemlje. Njegova slava bila je obavijena velom. Njegova veličina i veličanstvo bili su sakriveni, da bi mogao da se približi tužnim ljudima izloženim iskušenju.
 
Bog je odredio Mojsiju za Izrael: »I neka mi načine svetinju, da među njima nastavam.« (***2. Mojsijeva 25,8) I On je prebivao u Svetinji, usred svog naroda. Tokom celog njihovog zamornog lutanja kroz pustinju, simbol Njegovog prisustva bio je s njima. Tako je Hristos postavio svoj šator usred našeg ljudskog tabora. On je razapeo svoj šator kraj naših šatora, da bi mogao prebivati među nama i da bi nas upoznao sa svojim božanskim karakterom i životom. »I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca.« (***Jovan 1,14)
 
Otkako je Isus došao da prebiva među nama, znamo da Bog poznaje naša iskušenja i saoseća s nama u našim žalostima. Svaki Adamov sin i kći može da shvati da je naš Tvorac prijatelj grešnicima. Jer, u svakoj nauci o milosti, u svakom obećanju radosti, u svakom delu ljubavi, u svakoj božanskoj privlačnoj sili koja se otkrila u Spasiteljevom životu na zemlji, mi vidimo da je »S nama Bog.«
 
Sotona  predstavlja  Božji  zakon  ljubavi  kao  zakon  sebičnosti.  On  objavljuje  da  je  nama  nemoguće  da poslušamo  Njegova  pravila.  On  okrivljuje  Tvorca  za  pad  naših  praroditelja  i  sve  patnje  koje  su  nastale, navodeći ljude da Boga smatraju začetnikom greha, patnji i smrti. Isus je trebalo da razotkrije ovu prevaru. Kao jedan od nas, On je trebao da pruži primer poslušnosti. Zato je uzeo na sebe našu prirodu i prošao kroz naša iskustva. »Beše dužan u svemu da bude kao braća.« (***Jevrejima 2,17) Ako bismo morali da snosimo bilo što od onoga što Isus nije podneo, Sotona bi na toj pojedinosti prikazao kako je Božja sila za nas nedovljna. Zbog toga je Hristos bio u »svačemu iskušan kao i mi.« (***Jevrejima 4, 15) On je podneo svako iskušenje kome smo mi izloženi. On nije upotrebio nikakvu silu koja nije darežljivo ponuđena i nama u svoju korist. Kao čovek, suočio se sa iskušenjem i savladao ga u sili koja mu je data od Boga. On kaže: »Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu.« (***Psalam 40,8) Dok je hodio čineći dobro, isceljujući  sve  koje  đavo  beše  nadvladao,  On  je  jasno  ukazivao  ljudima  na  karakter  Božjeg  zakona  i  na prirodu svoje službe. Njegov život svedoči da je i nama moguće da na isti način poslušamo Božji zakon.
 
Svojom  ljudskom  prirodom  Hristos  je  dodirnuo  čovečanstvo;  svojom  božanskom  prirodom  bio  je povezan s Božjim prestolom. Kao Sin čovečiji dao nam je primer poslušnosti; kao Sin Božji daje nam silu da poslušamo. Hristos je bio taj koji je iz grma na brdu Horiv progovorio Mojsiju govoreći: »JA SAM ONAJ KOJI JESTE… tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: koji JEST, on me posla k vama.« (***2. Mojsijeva 3,14) Bio je to zalog Izrailjevog oslobođenja. Kad je došao »kao drugi ljudi« /***Filibljanima 2,7/, On se predstavio ka JA SAM. Dete iz Vitlejema, krotiki i ponizni Spasitelj, Bog je koji se »javi u telu«. (***1. Timotiju 3,16) A nama kaže: »JA SAM pastir dobri.« »JA SAM put, istina i život.« »Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« (***Jovan 10,11; 6,51; 14,6; ***Matej 28,18) JA SAM sigurnost svakog obećanja. JA SAM; ne plašite se. »S nama Bog« jemstvo je našeg oslobođenja od greha, sigurnost naše sile da poslušamo zakon Neba.
 
Ponizivši  se  da  bi  uzeo  na  sebe  ljudsku  prirodu,  Hristos  je  otkrio  karakter  suprotan  Sotoninom karakteru. međutim, On je sišao još niže na stazi poniženja. »Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti,  a  smrti  krstove.«  (***Filibljanima  2,8)  Kao  što  je  prvosveštenik  odlagao  svoje  prekrasne prvosvešteničke  haljine  i  vršio  službu  u  odeći  od  belog  lana  običnog  sveštenika,  tako  je  i  Hristos  uzeo obličje sluge i prineo žrtvu – sam Sveštenik, sam Žrtva. »On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi.« (***Isaija 53,5)
 
Sa Hristom se postupalo onako kako mi zaslužujemo, da bi se s nama postupalo kako On zaslužuje. On je  bio  osuđen  zbog  naših  greha,  u  kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila naša, da bismo mogli primiti život koji je bio Njegov. »Ranom njegovom mi se iscelismo.«
 
Svojim životom i smrću, Hristos je postigao više nego što je samo obnovljenje onoga što je grehom bilo razoreno. Sotonina namera bila je da prouzrokuje večnu razdvojenost između Boga i čoveka; ali u Hristu mi smo se mnogo prisnije sjedinili sa Bogom nego što bi to bilo da nikada nismo pali. Time što je uzeo našu prirodu, Spasitelj se povezao sa čovečanstvom vezom koja se neće nikada raskinuti. On je povezan s nama kroz svu večnost. »Bogu tako omilje svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao.« (***Jovan 3, 16) On Ga je dao ne samo da ponese naše grehe i umre kao naša žrtva; On Ga je palom rodu dao. Da bi nas uverio u nepromenjivost svoje odluke o miru, Bog je dao svog jedinorodnog Sina da postane član ljudske porodice, da zauvek zadrži svoju ljudsku prirodu. To je zalog da će Bog ispuniti svoju reč. »Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu.« /***Isaija 5,6/ Bog je usvojio ljudsku prirodu u ličnosti svog Sina i preneo je u najviše Nebo. »Sin čovečji« je taj koji deli presto svemira. »Sin čovečji« je taj čije će ime biti »divni,  savetnik,  Bog  silni,  otac  večni,  knez  mirni«.  (***Isaija  9,6)  JA  SAM  je  Posrednik  između  Boga i čovečanstva, polažući svoje ruke na oboje. On koji je »svet, bezazlen, čist, odvojen od grešnika« ne stidi se nazvati  nas  braćom.  (***Jevrejima  7,26;  2,11)  U  Hristu  su  međusobno  povezane  zemaljska  i  nebeska porodica.  Proslavljeni  Hristos  je  naš  brat.  Nebo  je  obavijeno  ljudskom  prirodom,  a  ljudsko  je  privijeno nagradi Bezgranične ljubavi.
 
Bog o svom narodu kaže: »Kamenje u vencu će se podignuti u zemlji njegovoj. Jer koliko će biti dobro njegovo  i  kolika  lepota  njegova!«  (***Zaharija  9,16.17)  Uzdizanje  spasenih  biće  večno  svedočanstvo  o Božjoj milosti. »U vekovima koji idu« On će pokazati »preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama  u  Hristu  Isusu.«  »Da  se…  obznani  poglavarstvima  i  vlastima  na  nebu  mnogorazlična  premudrost Božija, po naredbi vekova, koju učini i Hristu Isusu Gospodu našemu.« (***Efescima 2,7; 3,10.11)
 
Hristovim  delom  otkupljenja  opravdana  je  Božja  vladavina.  Svemogući  je  obznanjen  kao  Bog ljubavi. Sotonine optužbe su opovrgnute, a njegov karakter razotkriven. Pobuna se ne može ponovo podići. Nikada više  greh  ne  može  dospeti  u  Svemir.  Kroz  večna  vremena  svi  će  biti  zaštićeni  od  otpada. Samopožrtvovnošću ljubavi stanovnici Neba i Zemlje povezani su neraskidivim vezama sa svojim Tvorcem.
 
Delo otkupljenja biće dovršeno. Na mestu na kome je greh obilovao, Božja milost se još više umnožila. Sama Zemlja, to polje za koje Sotona kaže da pripada njemu, ne samo da će biti izbavljena već će biti i uzvišena.  Naš  mali  svet,  pod  prokletstvom  greha  jedina  tamna  mrlja  u  Njegovom  veličanstvenom stvaranju, biće poštovana više od svih ostalih svetova u Božjem svemiru. Ovde, gde je Božji Sin prebivao u ljudskom telu, gde je Car slave živeo, patio i umro – ovde, kad sve bude On učinio novim, Božja skinija biće s ljudima i »živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov«. (***Otkrivenje 21,3) I kroz beskrajne vekove dok spaseni budu hodali u svetlosti samoga Boga, oni će Ga hvaliti za Njegov neizrecivi Dar, za – Emanuila, »S nama Bog.«

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: Čežnja vekova

Post by Sponsored content


Sponsored content


Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum