20. Priče Solomonove

View previous topic View next topic Go down

20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:46

TEASER


Last edited by Admin on 2015-10-28, 23:11; edited 4 times in total

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:46

INFO


Last edited by Admin on 2013-11-08, 00:38; edited 1 time in total

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:46

SADRŽAJ

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:47

(REZERVISANO)

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:51

1. POGLAVLJE
 
Pro 1:1  Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
Pro 1:2  Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
Pro 1:3  Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,
Pro 1:4  Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
Pro 1:5  Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
Pro 1:6  Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
Pro 1:7  Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
Pro 1:8  Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
Pro 1:9  Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
Pro 1:10  Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
Pro 1:11  Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
Pro 1:12  Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
Pro 1:13  Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
Pro 1:14  Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
Pro 1:15  Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
Pro 1:16  Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
Pro 1:17  Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
Pro 1:18  A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
Pro 1:19  Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
Pro 1:20  Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
Pro 1:21  U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
Pro 1:22  Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?
Pro 1:23  Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
Pro 1:24  Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
Pro 1:25  Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
Pro 1:26  Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
Pro 1:27  Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
Pro 1:28  Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
Pro 1:29  Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
Pro 1:30  Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
Pro 1:31  Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
Pro 1:32  Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
Pro 1:33  Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
 
 
2. POGLAVLJE
 
Pro 2:1  Sine moj, ako primiš reči moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe,
Pro 2:2  Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,
Pro 2:3  Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,
Pro 2:4  Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;
Pro 2:5  Tada ćeš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naći ćeš.
Pro 2:6  Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.
Pro 2:7  Čuva pravima šta doista jeste, štit je onima koji hode u bezazlenosti,
Pro 2:8  Da bi se držali staza pravih, a On čuva put svetaca svojih.
Pro 2:9  Tada ćeš razumeti pravdu i sud i šta je pravo, i svaki dobri put.
Pro 2:10  Kad dođe mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,
Pro 2:11  Pomnjivost će paziti na te, razum će te čuvati,
Pro 2:12  Izbavljajući te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,
Pro 2:13  Koji ostavljaju prave pute da idu putevima mračnim,
Pro 2:14  Koji se raduju zlo čineći, i igraju u zlim opačinama;
Pro 2:15  Kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;
Pro 2:16  Izbavljajući te od žene tuđe, od tuđinke, koja laska svojim rečima,
Pro 2:17  Koja ostavlja vođu mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog.
Pro 2:18  Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene.
Pro 2:19  Ko god uđe k njoj ne vraća se, niti izlazi na put životni.
Pro 2:20  Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravedničkih.
Pro 2:21  Jer će pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni će ostati na njoj.
Pro 2:22  A bezbožni će se istrebiti sa zemlje, i bezakonici će se iščupati iz nje.
 
 
3. POGLAVLJE
 
Pro 3:1  Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrane srce tvoje.
Pro 3:2  Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir.
Pro 3:3  Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog.
Pro 3:4  Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima.
Pro 3:5  Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
Pro 3:6  Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.
Pro 3:7  Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla.
Pro 3:8  To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim.
Pro 3:9  Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;
Pro 3:10  I biće pune žitnice tvoje obilja, i presipaće se vino iz kaca tvojih.
Pro 3:11  Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo.
Pro 3:12  Jer koga ljubi Gospod onog kara, i kao otac sina koji mu je mio.
Pro 3:13  Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum.
Pro 3:14  Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata.
Pro 3:15  Skuplja je od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom.
Pro 3:16  Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava.
Pro 3:17  Putevi su njeni mili putevi i sve staze njene mirne.
Pro 3:18  Drvo je životno onima koji se hvataju za nju, i ko je god drži srećan je.
Pro 3:19  Gospod je mudrošću osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom.
Pro 3:20  Njegovom mudrošću razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom.
Pro 3:21  Sine moj, da ti to ne odlazi iz očiju; čuvaj pravu mudrost i razboritost;
Pro 3:22  I biće život duši tvojoj i nakit grlu tvom.
Pro 3:23  Tada ćeš ići bez brige putem svojim, i noga tvoja neće se spotaći.
Pro 3:24  Kad ležeš, nećeš se plašiti, i kad počivaš, sladak će ti biti san.
Pro 3:25  Nećeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kad dođe.
Pro 3:26  Jer će ti Gospod biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati.
Pro 3:27  Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti.
Pro 3:28  Ne govori bližnjemu svom: Idi, i dođi drugi put, i sutra ću ti dati, kad imaš.
Pro 3:29  Ne kuj zlo bližnjemu svom koji živi s tobom bez brige.
Pro 3:30  Ne svađaj se ni s kim bez uzroka, ako ti nije učinio zlo.
Pro 3:31  Nemoj zavideti nasilniku, ni izabrati koji put njegov.
Pro 3:32  Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna njegova.
Pro 3:33  Prokletstvo je Gospodnje u kući bezbožnikovoj, a stan pravednički blagosilja.
Pro 3:34  Jer podsmevačima On se podsmeva, a krotkima daje milost.
Pro 3:35  Mudri će naslediti slavu, a bezumnike će odneti sramota.
 
 
4. POGLAVLJE
 
Pro 4:1  Slušajte, deco, nastavu očevu, i pazite da biste poznali mudrost.
Pro 4:2  Jer vam dobru nauku dajem, ne ostavljajte zakon moj.
Pro 4:3  Kad bejah sin u oca svog mlad, i jedinac u matere svoje,
Pro 4:4  On me učaše i govoraše mi: Neka primi srce tvoje reči moje, drži zapovesti moje i bićeš živ.
Pro 4:5  Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.
Pro 4:6  Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te.
Pro 4:7  Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum.
Pro 4:8  Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš.
Pro 4:9  Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti.
Pro 4:10  Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu.
Pro 4:11  Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim.
Pro 4:12  Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.
Pro 4:13  Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život.
Pro 4:14  Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.
Pro 4:15  Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
Pro 4:16  Jer ne spavaju ako ne učine zla, i ne dolazi im san ako koga ne obore.
Pro 4:17  Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja.
Pro 4:18  A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.
Pro 4:19  A put je bezbožnički kao mrak, ne znaju na šta će se spotaknuti.
Pro 4:20  Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj.
Pro 4:21  Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svog.
Pro 4:22  Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovom.
Pro 4:23  Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.
Pro 4:24  Ukloni od usta svojih opačinu i od usana svojih nevaljalstvo udalji.
Pro 4:25  Oči tvoje neka gledaju upravo i veđe tvoje neka se upravljaju pravo pred tobom.
Pro 4:26  Meri stazu nogama svojim, i svi putevi tvoji neka su poravnjeni.
Pro 4:27  Ne svrći ni nadesno ni nalevo, odvraćaj nogu svoju oda zla.
 
 
5. POGLAVLJE
 
Pro 5:1  Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,
Pro 5:2  Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.
Pro 5:3  Jer s usana tuđe žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;
Pro 5:4  Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar.
Pro 5:5  Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.
Pro 5:6  Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.
Pro 5:7  Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reči usta mojih.
Pro 5:8  Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuće njene,
Pro 5:9  Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,
Pro 5:10  Da se ne bi tuđinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tuđoj kući,
Pro 5:11  I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,
Pro 5:12  I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!
Pro 5:13  I ne poslušah glas učitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!
Pro 5:14  Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.
Pro 5:15  Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.
Pro 5:16  Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.
Pro 5:17  Imaj ih sam za se, a ne tuđin s tobom.
Pro 5:18  Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;
Pro 5:19  Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.
Pro 5:20  A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom i golio nedra tuđoj,
Pro 5:21  Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji, i meri sve staze njegove?
Pro 5:22  Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se;
Pro 5:23  Umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.
 
 
6. POGLAVLJE
 
Pro 6:1  Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu,
Pro 6:2  Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih.
Pro 6:3  Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
Pro 6:4  Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema.
Pro 6:5  Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru.
Pro 6:6  Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj.
Pro 6:7  Nema vođu ni upravitelja ni gospodara;
Pro 6:8  I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.
Pro 6:9  Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog?
Pro 6:10  Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,
Pro 6:11  U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek.
Pro 6:12  Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;
Pro 6:13  Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima;
Pro 6:14  Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.
Pro 6:15  Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka.
Pro 6:16  Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:
Pro 6:17  Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,
Pro 6:18  Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo,
Pro 6:19  Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom.
Pro 6:20  Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
Pro 6:21  Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.
Pro 6:22  Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te;
Pro 6:23  Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava;
Pro 6:24  Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa.
Pro 6:25  Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati veđama svojim.
Pro 6:26  Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.
Pro 6:27  Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?
Pro 6:28  Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?
Pro 6:29  Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne.
Pro 6:30  Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan;
Pro 6:31  Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.
Pro 6:32  Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini;
Pro 6:33  Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.
Pro 6:34  Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;
Pro 6:35  Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.
 
 
7. POGLAVLJE
 
Pro 7:1  Sine, čuvaj reči moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.
Pro 7:2  Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ, i nauku moju kao zenicu očiju svojih.
Pro 7:3  Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploči srca svog.
Pro 7:4  Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,
Pro 7:5  Da bi te čuvala od žene tuđe, od tuđinke, koja laska rečima.
Pro 7:6  Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,
Pro 7:7  I videh među ludima, opazih među decom bezumnog mladića,
Pro 7:8  Koji iđaše ulicom pokraj ugla njenog, i koračaše putem ka kući njenoj,
Pro 7:9  U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;
Pro 7:10  A gle, srete ga žena u odelu kurvinskom i lukavog srca,
Pro 7:11  Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuće,
Pro 7:12  Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebaše.
Pro 7:13  I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno reče mu:
Pro 7:14  Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavete svoje;
Pro 7:15  Zato ti iziđoh na susret da te tražim, i nađoh te.
Pro 7:16  Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim i prostirkama misirskim.
Pro 7:17  Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
Pro 7:18  Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
Pro 7:19  Jer mi muž nije kod kuće, otišao je na put daleki,
Pro 7:20  Uzeo je sa sobom tobolac novčani, vratiće se kući u određeni dan.
Pro 7:21  Navrati ga mnogim rečima, glatkim usnama odvuče ga.
Pro 7:22  Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,
Pro 7:23  Dokle mu strela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajući da joj je o život.
Pro 7:24  Zato dakle, deco, poslušajte me, i pazite na reči usta mojih.
Pro 7:25  Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.
Pro 7:26  Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.
Pro 7:27  Kuća je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.
 
 
8. POGLAVLJE
 
Pro 8:1  Ne viče li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj?
Pro 8:2  Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,
Pro 8:3  Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, viče:
Pro 8:4  Vas vičem, o ljudi, i glas svoj obraćam k sinovima ljudskim.
Pro 8:5  Naučite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.
Pro 8:6  Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvarajući se kazivaće šta je pravo.
Pro 8:7  Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost.
Pro 8:8  Prave su sve reči usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopačeno.
Pro 8:9  Sve su obične razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.
Pro 8:10  Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.
Pro 8:11  Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednačiti s njom.
Pro 8:12  Ja mudrost boravim s razboritošću, i razumno znanje nalazim.
Pro 8:13  Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka.
Pro 8:14  Moj je savet i šta god jeste; ja sam razum i moja je sila.
Pro 8:15  Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu.
Pro 8:16  Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.
Pro 8:17  Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me.
Pro 8:18  U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda.
Pro 8:19  Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.
Pro 8:20  Putem pravednim hodim, posred staza pravice,
Pro 8:21  Da onima koji me ljube dam ono što jeste, i riznice njihove da napunim.
Pro 8:22  Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena.
Pro 8:23  Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje.
Pro 8:24  Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom.
Pro 8:25  Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila;
Pro 8:26  Još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;
Pro 8:27  Kad je uređivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.
Pro 8:28  Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu;
Pro 8:29  Kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji;
Pro 8:30  Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda;
Pro 8:31  Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.
Pro 8:32  Tako, dakle, sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže puteva mojih.
Pro 8:33  Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.
Pro 8:34  Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih.
Pro 8:35  Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.
Pro 8:36  A ko o mene greši, čini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.
 
 
9. POGLAVLJE
 
Pro 9:1  Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;
Pro 9:2  Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
Pro 9:3  Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:
Pro 9:4  Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:
Pro 9:5  Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.
Pro 9:6  Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.
Pro 9:7  Ko uči podsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.
Pro 9:8  Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.
Pro 9:9  Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednog, i znaće više.
Pro 9:10  Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.
Pro 9:11  Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.
Pro 9:12  Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.
Pro 9:13  Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;
Pro 9:14  I sedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,
Pro 9:15  Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
Pro 9:16  Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:
Pro 9:17  Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.
Pro 9:18  A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.
 
 
10. POGLAVLJE
 
Pro 10:1  Mudar je sin radost ocu svom, a lud je sin žalost materi svojoj.
Pro 10:2  Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti.
Pro 10:3  Ne da Gospod da gladuje duša pravednikova, a imanje bezbožničko razmeće.
Pro 10:4  Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava.
Pro 10:5  Ko zbira u leto, sin je razuman; ko spava o žetvi, sin je sramotan.
Pro 10:6  Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje.
Pro 10:7  Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko trune.
Pro 10:8  Ko je mudra srca, prima zapovesti; a ko je ludih usana, pašće.
Pro 10:9  Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putevima svojim, poznaće se.
Pro 10:10  Ko namiguje okom, daje muku; i ko je ludih usana, pašće.
Pro 10:11  Usta su pravednikova izvor životu, a usta bezbožnička pokriva nasilje.
Pro 10:12  Mrzost zameće svađe, a ljubav prikriva sve prestupe.
Pro 10:13  Na usnama razumnog nalazi se mudrost, a za leđa je bezumnog batina.
Pro 10:14  Mudri sklanjaju znanje, a usta ludoga blizu su pogibli.
Pro 10:15  Bogatstvo je bogatima tvrd grad, siromaštvo je siromasima pogibao.
Pro 10:16  Rad je pravednikov na život, dobitak bezbožnikov na greh.
Pro 10:17  Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta.
Pro 10:18  Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je.
Pro 10:19  U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je.
Pro 10:20  Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožničko ne vredi ništa.
Pro 10:21  Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja.
Pro 10:22  Blagoslov Gospodnji obogaćava a bez muke.
Pro 10:23  Bezumniku je šala činiti zlo, a razuman čovek drži se mudrosti.
Pro 10:24  Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a šta pravednici žele Bog će im dati.
Pro 10:25  Kao što prolazi oluja, tako bezbožnika nestaje; a pravednik je na večitom temelju.
Pro 10:26  Kakav je ocat zubima i dim očima, takav je lenjivac onima koji ga šalju.
Pro 10:27  Strah Gospodnji dodaje dane, a bezbožnicima se godine prekraćuju.
Pro 10:28  Čekanje pravednih radost je, a nadanje bezbožnih propada.
Pro 10:29  Put je Gospodnji krepost bezazlenom, a strah onima koji čine bezakonje.
Pro 10:30  Pravednik se neće nikada pokolebati, a bezbožnici neće nastavati na zemlji.
Pro 10:31  Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se.
Pro 10:32  Usne pravednikove znaju šta je milo, a bezbožnička su usta opačina.
 
...

 


Last edited by Admin on 2014-01-03, 01:13; edited 3 times in total

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:52

...

11. POGLAVLJE
 
Pro 11:1  Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna Mu je.
Pro 11:2  Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost
Pro 11:3  Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova.
Pro 11:4  Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti.
Pro 11:5  Pravda bezazlenoga upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti.
Pro 11:6  Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći.
Pro 11:7  Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada.
Pro 11:8  Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto.
Pro 11:9  Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem.
Pro 11:10  Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje.
Pro 11:11  Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se.
Pro 11:12  Bezumnik se ruga bližnjemu svom, a razuman čovek ćuti.
Pro 11:13  Opadač tumarajući izdaje tajnu; a ko je verna srca, taji stvar.
Pro 11:14  Gde nema saveta, propada narod, a pomoć je u mnoštvu savetnika.
Pro 11:15  Zlo prolazi ko se jamči za tuđina; a ko mrzi na jamstvo, bez brige je.
Pro 11:16  Žena mila dobija čast, a silni dobijaju bogatstvo.
Pro 11:17  Milostiv čovek čini dobro duši svojoj, a nemilostiv udi svom telu.
Pro 11:18  Bezbožni radi posao prevaran; a ko seje pravdu, pouzdana mu je plata.
Pro 11:19  Ko se drži pravde, na život mu je; a ko ide za zlom, na smrt mu je.
Pro 11:20  Mrski su Gospodu koji su opakog srca; a mili su Mu koji su bezazleni na svom putu.
Pro 11:21  Zao čovek neće ostati bez kara ako i druge uzme u pomoć; a seme pravednih izbaviće se.
Pro 11:22  Žena lepa a bez razuma zlatna je brnjica u gubici svinji.
Pro 11:23  Želja je pravednih samo dobro, a očekivanje bezbožnih gnev.
Pro 11:24  Jedan prosipa, i sve više ima; a drugi tvrduje suviše, i sve je siromašniji.
Pro 11:25  Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen.
Pro 11:26  Ko ne da žita, proklinje ga narod, a ko prodaje, blagoslov mu je nad glavom.
Pro 11:27  Ko traži dobro, dobija ljubav; a ko traži zlo, zadesiće ga.
Pro 11:28  Ko se uzda u bogatstvo svoje, propašće; a pravednici će se kao grana zeleneti.
Pro 11:29  Ko zatire kuću svoju, naslediće vetar; i bezumnik će služiti mudrom.
Pro 11:30  Plod je pravednikov drvo životno, i mudri obučava duše.
Pro 11:31  Gle, pravedniku se na zemlji plaća, a kamoli bezbožniku i grešniku?
 
 
12. POGLAVLJE
 
Pro 12:1  Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
Pro 12:2  Dobar čovek dobija ljubav od Gospoda, a čoveka zlikovca osuđuje.
Pro 12:3  Neće se čovek utvrditi bezbožnošću, a koren pravednih neće se pomaći.
Pro 12:4  Vredna je žena venac mužu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulež u kostima.
Pro 12:5  Misli su pravednih prave, a saveti bezbožnih prevara.
Pro 12:6  Reči bezbožnih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
Pro 12:7  Obaraju se bezbožni da ih nema, a dom pravednih ostaje.
Pro 12:8  Prema razumu svom hvali se čovek; a ko je opaka srca, prezreće se.
Pro 12:9  Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se veliča a hleba nema.
Pro 12:10  Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bezbožnika je srce nemilostivo.
Pro 12:11  Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
Pro 12:12  Bezbožnik želi obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.
Pro 12:13  Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.
Pro 12:14  Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i platu za dela svoja prima čovek.
Pro 12:15  Bezumniku se čini prav put njegov; ali ko sluša savet, mudar je.
Pro 12:16  Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
Pro 12:17  Ko govori istinu, javlja šta je pravo, a lažni svedok prevaru.
Pro 12:18  Ima ko govori kao da mač probada, a jezik je mudrih lek.
Pro 12:19  Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lažljivi za čas.
Pro 12:20  Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.
Pro 12:21  Nikakva nesreća neće zadesiti pravednika, a bezbožnici će se napuniti zla.
Pro 12:22  Mrske su Gospodu lažljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.
Pro 12:23  Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje.
Pro 12:24  Ruka radljiva gospodariće, a lena će davati danak.
Pro 12:25  Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava.
Pro 12:26  Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovom; a bezbožnike zavodi put njihov.
Pro 12:27  Lenjivac neće peći lov svoj, a u vrednog je čoveka dobro dragoceno.
Pro 12:28  Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.
 
 
13. POGLAVLJE
 
Pro 13:1  Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.
Pro 13:2  Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.
Pro 13:3  Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.
Pro 13:4  Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.
Pro 13:5  Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.
Pro 13:6  Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.
Pro 13:7  Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
Pro 13:8  Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.
Pro 13:9  Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.
Pro 13:10  Od oholosti biva samo svađa, a koji primaju savet, u njih je mudrost.
Pro 13:11  Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.
Pro 13:12  Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.
Pro 13:13  Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.
Pro 13:14  Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.
Pro 13:15  Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.
Pro 13:16  Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
Pro 13:17  Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.
Pro 13:18  Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.
Pro 13:19  Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
Pro 13:20  Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
Pro 13:21  Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.
Pro 13:22  Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.
Pro 13:23  Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.
Pro 13:24  Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
Pro 13:25  Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.
 
 
14. POGLAVLJE
 
Pro 14:1  Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.
Pro 14:2  Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
Pro 14:3  U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.
Pro 14:4  Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
Pro 14:5  Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
Pro 14:6  Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.
Pro 14:7  Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.
Pro 14:8  Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
Pro 14:9  Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.
Pro 14:10  Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
Pro 14:11  Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.
Pro 14:12  Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
Pro 14:13  I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
Pro 14:14  Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.
Pro 14:15  Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
Pro 14:16  Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
Pro 14:17  Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.
Pro 14:18  Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.
Pro 14:19  Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
Pro 14:20  Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
Pro 14:21  Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
Pro 14:22  Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
Pro 14:23  U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
Pro 14:24  Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
Pro 14:25  Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
Pro 14:26  U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.
Pro 14:27  Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
Pro 14:28  U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
Pro 14:29  Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
Pro 14:30  Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
Pro 14:31  Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
Pro 14:32  Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
Pro 14:33  Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
Pro 14:34  Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
Pro 14:35  Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.
 
 
15. POGLAVLJE
 
Pro 15:1  Odgovor blag utišava gnev, a reč preka podiže srdnju.
Pro 15:2  Jezik mudrih ljudi ukrašava znanje, a usta bezumnih prosipaju bezumlje.
Pro 15:3  Oči su Gospodnje na svakom mestu gledajući zle i dobre.
Pro 15:4  Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
Pro 15:5  Lud se ruga nastavom oca svog; a ko prima ukor biva pametan.
Pro 15:6  U kući pravednikovoj ima mnogo blaga; a u dohotku je bezbožnikovom rasap.
Pro 15:7  Usne mudrih ljudi seju znanje, a srce bezumničko ne čini tako.
Pro 15:8  Žrtva je bezbožnička gad Gospodu, a molitva pravednih ugodna Mu je.
Pro 15:9  Gad je Gospodu put bezbožnikov; a ko ide za pravdom, njega ljubi.
Pro 15:10  Karanje je zlo onome ko ostavlja put; koji mrzi na ukor, umreće.
Pro 15:11  Pakao je i pogibao pred Gospodom, a kamoli srca sinova čovečijih.
Pro 15:12  Podsmevač ne ljubi onog ko ga kori, niti ide k mudrima.
Pro 15:13  Veselo srce veseli lice, a žalost u srcu obara duh.
Pro 15:14  Srce razumno traži znanje, a usta bezumnih ljudi naslađuju se bezumljem.
Pro 15:15  Svi su dani nevoljnikovi zli; a ko je veselog srca, na gozbi je jednako.
Pro 15:16  Bolje je malo sa strahom Gospodnjim nego veliko blago s nemirom.
Pro 15:17  Bolje je jelo od zelja gde je ljubav nego od vola ugojena gde je mržnja.
Pro 15:18  Čovek gnevljiv zameće raspru; a ko je spor na gnev, utišava svađu.
Pro 15:19  Put je lenjoga kao ograda od trnja, a staza je pravednih nasuta.
Pro 15:20  Mudar je sin radost ocu, a čovek bezuman prezire mater svoju.
Pro 15:21  Bezumlje je radost bezumniku, a razuman čovek hodi pravo.
Pro 15:22  Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika.
Pro 15:23  Raduje se čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra!
Pro 15:24  Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla odozdo.
Pro 15:25  Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje.
Pro 15:26  Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.
Pro 15:27  Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti.
Pro 15:28  Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo.
Pro 15:29  Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravednih čuje.
Pro 15:30  Vid očni veseli srce, dobar glas goji kosti.
Pro 15:31  Uho koje sluša karanje životno nastavaće među mudrima.
Pro 15:32  Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.
Pro 15:33  Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.
 
 
16. POGLAVLJE
 
Pro 16:1  Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti.
Pro 16:2  Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove.
Pro 16:3  Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje.
Pro 16:4  Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan.
Pro 16:5  Mrzak je Gospodu ko je god ponositog srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć.
Pro 16:6  Milošću i istinom očišća se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla.
Pro 16:7  Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove.
Pro 16:8  Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepravdom.
Pro 16:9  Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove.
Pro 16:10  Proroštvo je na usnama carevim, u sudu neće pogrešiti usta njegova.
Pro 16:11  Merila i potezi pravi od Gospoda su, i sve kamenje u tobocu njegovo je delo.
Pro 16:12  Gadno je carevima činiti nepravdu, jer se pravdom utvrđuje presto.
Pro 16:13  Mile su carevima usne pravedne, i oni ljube onog koji govori pravo.
Pro 16:14  Gnev je carev glasnici smrti, ali mudar čovek ublažiće ga.
Pro 16:15  U veselu je licu carevom život, i ljubav je njegova kao oblak s poznim daždem.
Pro 16:16  Koliko je bolje teći mudrost nego zlato! I teći razum koliko je lepše nego srebro!
Pro 16:17  Put je pravednih uklanjanje oda zla; čuva dušu svoju ko pazi na put svoj.
Pro 16:18  Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast.
Pro 16:19  Bolje je biti poniznog duha s krotkima nego deliti plen s oholima.
Pro 16:20  Ko pazi na reč, nalazi dobro, i ko se uzda u Gospoda, blago njemu.
Pro 16:21  Ko je mudrog srca, zove se razuman, a slast na usnama umnožava nauku.
Pro 16:22  Izvor je životu razum onima koji ga imaju, a nauka bezumnih bezumlje je.
Pro 16:23  Srce mudroga razumno upravlja ustima njegovim, i dodaje nauku usnama njegovim.
Pro 16:24  Ljubazne su reči saće meda, slast duši i zdravlje kostima.
Pro 16:25  Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
Pro 16:26  Ko se trudi sebi se trudi, jer ga nagone usta njegova.
Pro 16:27  Čovek nevaljao kopa zlo, i na usnama mu je kao oganj koji pali.
Pro 16:28  Opak čovek zameće svađu, i opadač rastavlja glavne prijatelje.
Pro 16:29  Nasilnik mami druga svog i zavodi ga na put koji nije dobar;
Pro 16:30  Namiguje očima, kad misli naopako; kad miče usnama, čini zlo.
Pro 16:31  Seda je kosa slavna kruna, nalazi se na putu pravednom.
Pro 16:32  Bolji je spor na gnev nego junak, i gospodar od svog srca bolji je nego onaj koji uzme grad.
Pro 16:33  Ždreb se baca u krilo, ali je od Gospoda sve što izlazi.
 
 
17. POGLAVLJE
 
Pro 17:1  Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuća puna poklane stoke sa svađom.
Pro 17:2  Razuman sluga biće gospodar nad sinom sramotnim i s braćom će deliti nasledstvo.
Pro 17:3  Topionica je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Gospod.
Pro 17:4  Zao čovek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
Pro 17:5  Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreći, neće ostati bez kara.
Pro 17:6  Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
Pro 17:7  Ne priliči bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
Pro 17:8  Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
Pro 17:9  Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
Pro 17:10  Ukor tišti razumnog većma nego ludog sto udaraca.
Pro 17:11  Zao čovek traži samo odmet, ali će se ljut glasnik poslati na nj.
Pro 17:12  Bolje je da čoveka srete medvedica kojoj su oteti medvedići, nego bezumnik u svom bezumlju.
Pro 17:13  Ko vraća zlo za dobro, neće se zlo odmaći od kuće njegove.
Pro 17:14  Ko počne svađu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prođi se raspre.
Pro 17:15  Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
Pro 17:16  Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
Pro 17:17  U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
Pro 17:18  Čovek bezuman daje ruku i jamči se za prijatelja svog.
Pro 17:19  Ko miluje svađu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
Pro 17:20  Ko je opakog srca, neće naći dobra; i ko dvoliči jezikom, pašće u zlo.
Pro 17:21  Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti će se radovati otac ludoga.
Pro 17:22  Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
Pro 17:23  Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
Pro 17:24  Razumnom je na licu mudrost, a oči bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
Pro 17:25  Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
Pro 17:26  Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
Pro 17:27  Usteže reči svoje čovek koji zna, i tiha je duha čovek razuman.
Pro 17:28  I bezuman kad ćuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.
 
 
18. POGLAVLJE
 
Pro 18:1  Čovek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.
Pro 18:2  Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.
Pro 18:3  Kad dođe bezbožnik, dođe i rug, i prekor sa sramotom.
Pro 18:4  Reči su iz usta čovečijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.
Pro 18:5  Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se učini krivo pravom na sudu.
Pro 18:6  Usne bezumnikove pristaju u svađu, i usta njegova dozivaju boj.
Pro 18:7  Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.
Pro 18:8  Reči su opadačeve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.
Pro 18:9  I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikući.
Pro 18:10  Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu će pobeći pravednik, i biće u visokom zaklonu.
Pro 18:11  Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.
Pro 18:12  Pred propast podiže se srce čoveka, a pre slave ide smernost.
Pro 18:13  Ko odgovara pre nego čuje, tome je ludost i sramota.
Pro 18:14  Duh čovečiji snosi bol svoj; a duh oboren ko će podignuti?
Pro 18:15  Srce razumnog čoveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.
Pro 18:16  Dar čoveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.
Pro 18:17  Pravedan se čini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dođe bližnji njegov, ispituje se.
Pro 18:18  Raspre prekida žreb, i između silnih rasuđuje.
Pro 18:19  Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.
Pro 18:20  Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.
Pro 18:21  Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.
Pro 18:22  Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.
Pro 18:23  Siromah govori moleći, a bogat odgovara oštro.
Pro 18:24  Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.
 
 
19. POGLAVLJE
 
Pro 19:1  Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.
Pro 19:2  Kad je duša bez znanja, nije dobro; i ko je brzih nogu, spotiče se.
Pro 19:3  Ludost čovečija prevraća put njegov, a srce se njegovo gnevi na Gospoda.
Pro 19:4  Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromaha ostavlja prijatelj njegov.
Pro 19:5  Lažan svedok neće ostati bez kara, i ko govori laž, neće pobeći.
Pro 19:6  Mnogi ugađaju knezu, i svak je prijatelj čoveku podatljivom.
Pro 19:7  Na siromaha mrze sva braća njegova, još više se prijatelji njegovi udaljuju od njega; viče za njima, ali ih nema.
Pro 19:8  Ko pribavlja razum, ljubi dušu svoju; i ko pazi na mudrost, naći će dobro.
Pro 19:9  Svedok lažan neće ostati bez kara, i ko govori laž, poginuće.
Pro 19:10  Ne dolikuju bezumnom miline, ni sluzi da vlada knezovima.
Pro 19:11  Razum zadržava čoveka od gneva, i čast mu je mimoići krivicu.
Pro 19:12  Careva je srdnja kao rika mladog lava, i ljubav je njegova kao rosa travi.
Pro 19:13  Bezuman je sin muka ocu svom, i svadljivost ženina neprestano prokisivanje.
Pro 19:14  Kuća i imanje nasleđuje se od otaca; a od Gospoda je razumna žena.
Pro 19:15  Lenost navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovaće.
Pro 19:16  Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuće.
Pro 19:17  Gospodu pozaima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo.
Pro 19:18  Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja.
Pro 19:19  Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle većma pokaraj.
Pro 19:20  Slušaj savet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.
Pro 19:21  Mnogo ima misli u srcu čovečijem, ali šta Gospod naumi ono će ostati.
Pro 19:22  Želja čoveku treba da je da čini milost, a bolji je siromah nego laža.
Pro 19:23  Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo.
Pro 19:24  Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je.
Pro 19:25  Udri podsmevača da ludi omudra, i razumnog nakaraj da razume nauku.
Pro 19:26  Sin sramotan i prekoran upropašćuje oca i odgoni mater.
Pro 19:27  Nemoj, sine, slušati nauke koja odvodi od reči razumnih.
Pro 19:28  Nevaljao svedok podsmeva se pravdi, i usta bezbožnika proždiru na nepravdu.
Pro 19:29  Gotovi su podsmevačima sudovi i bezumnicima boj na leđa.
 
 
20. POGLAVLJE
 
Pro 20:1  Vino je podsmevač i silovito piće nemirnik, i ko god za njim luta neće biti mudar.
Pro 20:2  Strah je carev kao rika mladog lava; ko ga draži, greši svojoj duši.
Pro 20:3  Slava je čoveku da se okani svađe; a ko je god bezuman, upleće se.
Pro 20:4  Radi zime lenivac ne ore; prosi o žetvi, i ništa ne dobija.
Pro 20:5  Savet je u srcu čovečijem duboka voda, ali čovek razuman crpe ga.
Pro 20:6  Najviše ljudi hvali se svojom dobrotom; ali ko će naći čoveka istinitog?
Pro 20:7  Pravednik jednako hodi u bezazlenosti svojoj; blago sinovima njegovim posle njega!
Pro 20:8  Car sedeći na prestolu sudskom rasipa očima svojim svako zlo.
Pro 20:9  Ko može reći: Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svog?
Pro 20:10  Dvojak poteg i dvojaka mera, oboje je mrsko Gospodu.
Pro 20:11  Po delima svojim poznaje se i dete hoće li biti čisto i hoće li biti pravo delo njegovo.
Pro 20:12  Uho koje čuje, i oko koje vidi, oboje je Gospod načinio.
Pro 20:13  Ne ljubi sna, da ne osiromašiš; otvaraj oči svoje, i bićeš sit hleba.
Pro 20:14  Ne valja, ne valja, govori ko kupuje, a kad otide onda se hvali.
Pro 20:15  Ima zlata i mnogo bisera, ali su mudre usne najdragoceniji nakit.
Pro 20:16  Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, uzmi zalog od njega za tuđinku.
Pro 20:17  Sladak je čoveku hleb od prevare, ali mu se posle napune usta peska.
Pro 20:18  Misli se utvrđuju savetom; zato razumno ratuj.
Pro 20:19  Ko otkriva tajnu, postupa neverno; zato se ne mešaj s onim koji razvaljuje usta.
Pro 20:20  Ko psuje oca svog ili mater svoju, njegov će se žižak ugasiti u crnom mraku.
Pro 20:21  Nasledstvo koje se iz početka brzo dobija, ne biva na posletku blagosloveno.
Pro 20:22  Ne govori: Vratiću zlo. Čekaj Gospoda, i sačuvaće te.
Pro 20:23  Mrzak je Gospodu dvojak poteg, merila lažna nisu dobra.
Pro 20:24  Od Gospoda su koraci čovečji, a čovek kako će razumeti put njegov?
Pro 20:25  Zamka je čoveku da proždre svetinju, i posle zaveta opet da traži.
Pro 20:26  Mudar car rasipa bezbožnike i pušta na njih kolo.
Pro 20:27  Videlo je Gospodnje duša čovečija, istražuje sve što je u srcu.
Pro 20:28  Milost i istina čuvaju cara, i milošću podupire svoj presto.
Pro 20:29  Slava je mladićima sila njihova, a starcima čast seda kosa.
Pro 20:30  Modrice od boja i udarci koji prodiru do srca jesu lek zlome.
 
...


Last edited by Admin on 2013-08-20, 17:53; edited 1 time in total

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Admin on 2013-08-20, 17:52

...
 
21. POGLAVLJE
 
Pro 21:1  Srce je carevo u ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoće, savija ga.
Pro 21:2  Svaki se put čoveku čini prav, ali Gospod ispituje srca.
Pro 21:3  Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.
Pro 21:4  Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je.
Pro 21:5  Misli vrednog čoveka donose obilje, a svakog nagla siromaštvo.
Pro 21:6  Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt.
Pro 21:7  Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo.
Pro 21:8  Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo.
Pro 21:9  Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
Pro 21:10  Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega.
Pro 21:11  Kad podsmevač biva karan, ludi mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje.
Pro 21:12  Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo.
Pro 21:13  Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogog, vikaće i sam, ali neće biti uslišen.
Pro 21:14  Dar u tajnosti utišava gnev i poklon u nedrima žestoku srdnju.
Pro 21:15  Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.
Pro 21:16  Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih.
Pro 21:17  Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti.
Pro 21:18  Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.
Pro 21:19  Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnevljivom.
Pro 21:20  Dragoceno je blago i ulje u stanu mudroga, a čovek bezuman proždire ga.
Pro 21:21  Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.
Pro 21:22  U grad jakih ulazi mudri, i obara silu u koju se uzdaju.
Pro 21:23  Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja.
Pro 21:24  Ponositom i obesnom ime je podsmevač, koji sve radi besno i oholo.
Pro 21:25  Lenjivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade;
Pro 21:26  Svaki dan želi; a pravednik daje i ne štedi.
Pro 21:27  Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinose u grehu?
Pro 21:28  Lažni svedok poginuće, a čovek koji sluša govoriće svagda.
Pro 21:29  Bezbožnik je bezobrazan, a pravednik udešava svoje pute.
Pro 21:30  Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu.
Pro 21:31  Konj se oprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje.
 
 
22. POGLAVLJE
 
Pro 22:1  Bolje je ime nego veliko bogatstvo, i milost je bolja nego srebro i zlato.
Pro 22:2  Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio.
Pro 22:3  Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
Pro 22:4  Smernosti i strahu Gospodnjem plata je bogatstvo i slava i život.
Pro 22:5  Trnje i zamke su na putu opakoga; ko čuva dušu svoju, biće daleko od toga.
Pro 22:6  Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.
Pro 22:7  Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onome koji daje.
Pro 22:8  Ko seje bezakonje žeće muku, i prut gneva njegovog nestaće.
Pro 22:9  Blago oko biće blagosloveno, jer daje hleba svog ubogom.
Pro 22:10  Oteraj podsmevača, i otići će raspra i prestaće svađa i sramota.
Pro 22:11  Ko ljubi čisto srce, i čije su usne ljubazne, njemu je car prijatelj.
Pro 22:12  Oči Gospodnje čuvaju znanje, a poslove bezakonikove obara.
Pro 22:13  Lenivac govori: Lav je napolju; nasred ulice poginuo bih.
Pro 22:14  Usta su tuđih žena jama duboka; na koga se gnevi Gospod onamo će pasti.
Pro 22:15  Bezumlje je privezano detetu na srce; prut kojim se kara ukloniće ga od njega.
Pro 22:16  Ko čini krivo siromahu da umnoži svoje, i ko daje bogatome, zacelo će osiromašiti.
Pro 22:17  Prigni uho svoje i slušaj reči mudrih ljudi, i srce svoje privij k nauci mojoj.
Pro 22:18  Jer će ti biti milina ako ih složiš u srce svoje, ako sve budu poređane na usnama tvojim.
Pro 22:19  Da bi ti uzdanje bilo u Gospoda, kazujem ti ovo danas, a ti tako čini.
Pro 22:20  Nisam li ti napisao znamenite stvari za savete i znanje,
Pro 22:21  Da bih ti pokazao tvrđu istinitih reči da bi mogao istinitim rečima odgovarati onima koji pošalju k tebi?
Pro 22:22  Ne otimaj siromahu zato što je siromah, i ne zatiri nevoljnoga na vratima.
Pro 22:23  Jer će Gospod braniti njihovu stvar, i oteće dušu onima koji njima otimaju.
Pro 22:24  Ne druži se s čovekom gnevljivim i ne idi sa žestokim,
Pro 22:25  Da se ne bi navikao na puteve njegove i metnuo zamke na dušu svoju.
Pro 22:26  Ne budi od onih koji ruku daju, koji se jamče za dugove.
Pro 22:27  Ako nemaš čim platiti, zašto da se odnese postelja ispod tebe?
Pro 22:28  Ne pomiči stare međe, koju su postavili oci tvoji.
Pro 22:29  Jesi li video čoveka ustaoca na poslu? Takvi će pred carevima stajati, a neće stajati pred prostacima.
 
 
23. POGLAVLJE
 
Pro 23:1  Kad sedneš da jedeš s gospodinom, pazi dobro šta je pred tobom.
Pro 23:2  Inače bi saterao sebi nož u grlo, ako bi bio lakom.
Pro 23:3  Ne želi preslačke njegove, jer su lažna hrana.
Pro 23:4  Ne muči se da se obogatiš, i prođi se svoje mudrosti.
Pro 23:5  Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? Jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo.
Pro 23:6  Ne jedi hleba u zavidljivca, i ne želi preslačaka njegovih.
Pro 23:7  Jer kako on tebe ceni u duši svojoj tako ti jelo njegovo. Govoriće ti: Jedi i pij; ali srce njegovo nije s tobom.
Pro 23:8  Zalogaj što pojedeš izbljuvaćeš, i izgubićeš ljubazne reči svoje.
Pro 23:9  Pred bezumnim ne govori, jer neće mariti za mudrost besede tvoje.
Pro 23:10  Ne pomiči stare međe, i ne stupaj na njivu siročadi.
Pro 23:11  Jer je jak osvetnik njihov; braniće stvar njihovu od tebe.
Pro 23:12  Obrati k nauci srce svoje i uši svoje k rečima mudrim.
Pro 23:13  Ne uskraćuj kar detetu; kad ga biješ prutom, neće umreti.
Pro 23:14  Ti ga bij prutom, i dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.
Pro 23:15  Sine moj, ako bude mudro srce tvoje, veseliće se srce moje u meni;
Pro 23:16  I igraće bubrezi moji kad usne tvoje stanu govoriti što je pravo.
Pro 23:17  Srce tvoje neka ne zavidi grešnicima, nego budi u strahu Gospodnjem uvek.
Pro 23:18  Jer ima plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.
Pro 23:19  Slušaj, sine moj, i budi mudar i upravi putem srce svoje.
Pro 23:20  Ne budi među pijanicama ni među izjelicama.
Pro 23:21  Jer pijanica i izjelica osiromašiće, i spavač hodiće u ritama.
Pro 23:22  Slušaj oca svog koji te je rodio, i ne preziri matere svoje kad ostari.
Pro 23:23  Kupuj istinu i ne prodaji je; kupuj mudrost, znanje i razum.
Pro 23:24  Veoma se raduje otac pravednikov, i roditelj mudroga veseli se s njega.
Pro 23:25  Neka se, dakle, veseli otac tvoj i mati tvoja, i neka se raduje roditeljka tvoja.
Pro 23:26  Sine moj, daj mi srce svoje, i oči tvoje neka paze na moje pute.
Pro 23:27  Jer je kurva duboka jama, a tesan studenac tuđa žena.
Pro 23:28  Ona i zaseda kao lupež i umnožava zločince među ljudima.
Pro 23:29  Kome: Jaoh? Kome: Kuku? Kome svađa? Kome vika? Kome rane nizašta? Kome crven u očima?
Pro 23:30  Koji sede kod vina, koji idu te traže rastvoreno vino.
Pro 23:31  Ne gledaj na vino kad se rumeni, kad u čaši pokazuje lice svoje i upravo iskače.
Pro 23:32  Na posledak će kao zmija ujesti i kao aspida upeći.
Pro 23:33  Oči će tvoje gledati na tuđe žene, i srce će tvoje govoriti opačine.
Pro 23:34  I bićeš kao onaj koji leži usred mora i kao onaj koji spava povrh jedra.
Pro 23:35  Reći ćeš: Izbiše me, ali me ne zabole; tukoše me, ali ne osetih; kad se probudim, ići ću opet da tražim to.
 
 
24. POGLAVLJE
 
Pro 24:1  Ne zavidi zlim ljudima niti želi da si s njima.
Pro 24:2  Jer o pogibli misli srce njihovo i usne njihove govore o muci.
Pro 24:3  Mudrošću se zida kuća i razumom utvrđuje se.
Pro 24:4  I znanjem se pune kleti svakog blaga i dragocena i mila.
Pro 24:5  Mudar je čovek jak, i razuman je čovek silan snagom.
Pro 24:6  Jer mudrim savetom ratovaćeš, i izbavljenje je u mnoštvu savetnika.
Pro 24:7  Visoke su bezumnome mudrosti; neće otvoriti usta svojih na vratima.
Pro 24:8  Ko misli zlo činiti zvaće se zlikovac.
Pro 24:9  Misao bezumnikova greh je, i podsmevač je gad ljudski.
Pro 24:10  Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila.
Pro 24:11  Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih.
Pro 24:12  Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?
Pro 24:13  Sine moj, jedi med, jer je dobar, i saće, jer je slatko grlu tvom.
Pro 24:14  Tako će biti poznanje mudrosti duši tvojoj, kad je nađeš; i biće plata, i nadanje tvoje neće se zatrti.
Pro 24:15  Bezbožniče, ne vrebaj oko stana pravednikovog, i ne kvari mu počivanje.
Pro 24:16  Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezbožnici propadaju u zlu.
Pro 24:17  Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra srce tvoje.
Pro 24:18  Jer bi video Gospod i ne bi Mu bilo milo, i obratio bi gnev svoj od njega na tebe.
Pro 24:19  Nemoj se žestiti radi nevaljalaca, nemoj zavideti bezbožnicima.
Pro 24:20  Jer nema plate nevaljalcu, žižak će se bezbožnicima ugasiti.
Pro 24:21  Boj se Gospoda, sine moj, i cara, i ne mešaj se s nemirnicima.
Pro 24:22  Jer će se ujedanput podignuti pogibao njihova, a ko zna propast koja ide od obojice?
Pro 24:23  I ovo je za mudrace: Gledati ko je ko na sudu nije dobro.
Pro 24:24  Ko govori bezbožniku: Pravedan si, njega će proklinjati ljudi i mrziće na nj narodi.
Pro 24:25  A koji ga karaju, oni će biti mili, i doći će na njih blagoslov dobrih.
Pro 24:26  Ko govori reči istinite, u usta ljubi.
Pro 24:27  Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj.
Pro 24:28  Ne budi svedok na bližnjeg svog bez razloga, i ne varaj usnama svojim.
Pro 24:29  Ne govori: Kako je on meni učinio tako ću ja njemu učiniti; platiću ovom čoveku po delu njegovom.
Pro 24:30  Iđah mimo njive čoveka lenjog i mimo vinograda čoveka bezumnog;
Pro 24:31  I gle, beše sve zaraslo u trnje i sve pokrio čkalj, i ograda im kamena razvaljena.
Pro 24:32  I videvši uzeh na um, i gledah i poučih se.
Pro 24:33  Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da počineš,
Pro 24:34  U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik, i oskudica tvoja kao oružan čovek.
 
 
25. POGLAVLJE
 
Pro 25:1  I ovo su priče Solomunove koje sabraše ljudi Jezekije cara Judinog.
Pro 25:2  Slava je Božija skrivati stvar, a slava je carska istraživati stvar.
Pro 25:3  Visina nebu i dubina zemlji i srce carevima ne može se dosegnuti.
Pro 25:4  Uzmi od srebra trosku, i izaći će livcu zaklad.
Pro 25:5  Uzmi bezbožnika ispred cara, i utvrdiće se pravdom presto njegov.
Pro 25:6  Ne veličaj se pred carem i ne staj na mesto gde stoje vlastelji.
Pro 25:7  Jer je bolje da ti se kaže: Hodi gore, nego da te ponize pred knezom da vidiš svojim očima.
Pro 25:8  Ne idi odmah da se preš, gledaj šta bi činio naposletku ako bi te osramotio bližnji tvoj.
Pro 25:9  Raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, ali tuđe tajne ne otkrivaj,
Pro 25:10  Da te ne bi psovao ko čuje, i sramota tvoja da ne bi ostala na tebi.
Pro 25:11  Zlatne jabuke u srebrnim sudima jesu zgodne reči.
Pro 25:12  Zlatna je grivna i nakit od najboljeg zlata mudri karač onome koji sluša.
Pro 25:13  Veran je poslanik kao studen snežna o žetvi onima koji ga pošalju, i rashlađuje dušu svojim gospodarima.
Pro 25:14  Ko se hvali darom lažnim, on je kao oblaci i vetar bez dažda.
Pro 25:15  Strpljenjem se ublažava knez, i mek jezik lomi kosti.
Pro 25:16  Kad nađeš med, jedi koliko ti je dosta, da ne bi najedavši ga se izbljuvao ga.
Pro 25:17  Retko neka ti noga stupa u kuću bližnjeg tvog, da ne bi nasitivši se tebe omrzao na te.
Pro 25:18  Ko god govori lažno svedočanstvo na bližnjeg svog, on je kao malj i mač i oštra strela.
Pro 25:19  Uzdanje je u nevernika u nevolji zub slomljen i noga uganuta.
Pro 25:20  Ko peva pesme žalosnom srcu, on je kao onaj koji svlači haljinu na zimi, i kao ocat na salitru.
Pro 25:21  Ako je gladan nenavidnik tvoj, nahrani ga hleba, i ako je žedan napoj ga vode.
Pro 25:22  Jer ćeš živo ugljevlje zgrnuti na glavu njegovu, i Gospod će ti platiti.
Pro 25:23  Severni vetar nosi dažd, a potajni jezik lice srdito.
Pro 25:24  Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.
Pro 25:25  Dobar je glas iz daleke zemlje kao studena voda žednoj duši.
Pro 25:26  Pravednik koji pada pred bezbožnikom jeste kao izvor nogama zamućen i kao studenac pokvaren.
Pro 25:27  Jesti mnogo meda nije dobro, i istraživati slavu nije slavno.
Pro 25:28  Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova.
 
 
26. POGLAVLJE
 
Pro 26:1  Kao sneg u leto i dažd o žetvi, tako ne dolikuje bezumnome čast.
Pro 26:2  Kao vrabac kad prhne i lasta kad odleti, tako kletva nezaslužena neće doći.
Pro 26:3  Bič konju, uzda magarcu, a batina bezumnicima na leđa.
Pro 26:4  Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da ne budeš i ti kao on.
Pro 26:5  Odgovori bezumniku prema bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar.
Pro 26:6  Ko šalje bezumnika da mu šta svrši, on odseca sebi noge i pije nepravdu.
Pro 26:7  Kako hromi hramlje nogama svojim, takva je beseda u ustima bezumnih.
Pro 26:8  Kao da baca dragi kamen u gomilu kamenja, tako radi ko čini čast bezumnome.
Pro 26:9  Kao trn kad dođe u ruku pijanome, takva je beseda u ustima bezumnih.
Pro 26:10  Mnogo muke zadaje svima ko plaća bezumniku i ko plaća prestupnicima.
Pro 26:11  Kao što se pas povraća na svoju bljuvotinu, tako bezumnik ponavlja svoje bezumlje.
Pro 26:12  Jesi li video čoveka koji misli da je mudar? Više ima nadanja od bezumnoga nego od njega.
Pro 26:13  Lenjivac govori: Ljuti je lav na putu, lav je na ulicama.
Pro 26:14  Kao što se vrata obrću na čepovima svojim, tako lenivac na postelji svojoj.
Pro 26:15  Lenivac krije ruku svoju u nedra, teško mu je prineti je k ustima.
Pro 26:16  Lenivac misli da je mudriji od sedmorice koji odgovaraju razumno.
Pro 26:17  Psa za uši hvata ko se prolazeći žesti za tuđu raspru.
Pro 26:18  Kakav je bezumnik koji baca iskre i strele smrtne,
Pro 26:19  Takav je svaki koji prevari bližnjeg svog pa onda veli: Šalio sam se.
Pro 26:20  Kad nestane drva, ugasi se oganj; tako kad nema opadača, prestaje raspra.
Pro 26:21  Ugalj je za žeravicu, drva za oganj, a čovek svadljivac da raspaljuje svađu.
Pro 26:22  Reči su opadačeve kao reči izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.
Pro 26:23  Kao srebrna pena kojom se obloži crep, takve su usne neprijateljske i zlo srce.
Pro 26:24  Nenavidnik se pretvara ustima svojim, a u srcu slaže prevaru.
Pro 26:25  Kad govori umiljatim glasom, ne veruj mu, jer mu je u srcu sedam gadova.
Pro 26:26  Mržnja se pokriva lukavstvom, ali se zloća njena otkriva na zboru.
Pro 26:27  Ko jamu kopa, u nju će pasti; i ko kamen valja, na njega će se prevaliti.
Pro 26:28  Jezik lažan mrzi na one koje satire, i usta koja laskaju grade pogibao.
 
 
27. POGLAVLJE
 
Pro 27:1  Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti.
Pro 27:2  Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne.
Pro 27:3  Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.
Pro 27:4  Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti?
Pro 27:5  Bolji je javni ukor nego tajna ljubav.
Pro 27:6  Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.
Pro 27:7  Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko.
Pro 27:8  Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta.
Pro 27:9  Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.
Pro 27:10  Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko.
Pro 27:11  Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži.
Pro 27:12  Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
Pro 27:13  Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, i uzmi zalog od njega za tuđinku.
Pro 27:14  Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu.
Pro 27:15  Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su;
Pro 27:16  Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.
Pro 27:17  Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog.
Pro 27:18  Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan.
Pro 27:19  Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.
Pro 27:20  Grob i propast nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site.
Pro 27:21  Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se.
Pro 27:22  Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.
Pro 27:23  Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja.
Pro 27:24  Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena.
Pro 27:25  Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama.
Pro 27:26  Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu.
Pro 27:27  I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.
 
 
28. POGLAVLJE
 
Pro 28:1  Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.
Pro 28:2  Kad se u zemlji zla čine, nastaju joj mnogi knezovi; ali kad se nađe čovek razuman i vešt, ostaje dugo.
Pro 28:3  Čovek siromah koji čini krivo ubogima jeste kao silan dažd iza kog nestaje hleba.
Pro 28:4  Koji ostavljaju zakon, hvale bezbožnike; a koji drže zakon, protive im se.
Pro 28:5  Zli ljudi ne razumeju šta je pravo; a koji traže Gospoda, razumeju sve.
Pro 28:6  Bolji je siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj nego ko ide krivim putevima ako je i bogat.
Pro 28:7  Ko čuva zakon, sin je razuman; a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.
Pro 28:8  Ko umnožava dobro svoje ujmom i pridavkom, sabira onome koji će razdavati siromasima.
Pro 28:9  Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska.
Pro 28:10  Ko zavodi prave na zao put, pašće u jamu svoju, a bezazleni naslediće dobro.
Pro 28:11  Bogat čovek misli da je mudar, ali razuman siromah ispituje ga.
Pro 28:12  Kad se raduju pravedni, velika je slava; a kad se podižu bezbožnici, traži se čovek.
Pro 28:13  Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.
Pro 28:14  Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo.
Pro 28:15  Bezbožnik koji vlada narodom siromašnim, lav je koji riče i medved gladan.
Pro 28:16  Knez bez razuma čini mnogo nepravde, a koji mrzi na lakomstvo, živeće dugo.
Pro 28:17  Čovek koji čini nasilje krvi ljudskoj, bežaće do groba, a niko ga neće zadržati.
Pro 28:18  Ko hodi u bezazlenosti, spašće se; a ko je opak na putevima, pašće u jedan mah.
Pro 28:19  Ko radi svoju zemlju, biće sit hleba; a ko ide za besposlicama, nasitiće se sirotinje.
Pro 28:20  Čovek veran obiluje blagoslovima; a ko nagli da se obogati, neće biti bez krivice.
Pro 28:21  Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo.
Pro 28:22  Nagli da se obogati čovek zavidljiv, a ne zna da će mu doći siromaštvo.
Pro 28:23  Ko ukorava čoveka naći će posle veću milost nego koji laska jezikom.
Pro 28:24  Ko krade oca svog i mater svoju, i govori: Nije greh, on je drug krvniku.
Pro 28:25  Oholi zameće svađu; a ko se uzda u Gospoda, izobilovaće.
Pro 28:26  Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.
Pro 28:27  Ko daje siromahu, neće mu nedostajati; a ko odvraća oči svoje, biće mu mnogo kletava.
Pro 28:28  Kad se podižu bezbožnici, sakriva se čovek; a kad ginu, umnožavaju se pravedni.
 
 
29. POGLAVLJE
 
Pro 29:1  Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.
Pro 29:2  Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.
Pro 29:3  Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
Pro 29:4  Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.
Pro 29:5  Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.
Pro 29:6  U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
Pro 29:7  Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.
Pro 29:8  Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.
Pro 29:9  Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
Pro 29:10  Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.
Pro 29:11  Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
Pro 29:12  Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.
Pro 29:13  Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.
Pro 29:14  Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.
Pro 29:15  Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
Pro 29:16  Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.
Pro 29:17  Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.
Pro 29:18  Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
Pro 29:19  Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.
Pro 29:20  Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.
Pro 29:21  Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.
Pro 29:22  Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši.
Pro 29:23  Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.
Pro 29:24  Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.
Pro 29:25  Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.
Pro 29:26  Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.
Pro 29:27  Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.
 
 
30. POGLAVLJE
 
Pro 30:1  Reči Agura sina Jakejevog; sabrane reči tog čoveka Itilu, Itilu i Ukalu.
Pro 30:2  Ja sam luđi od svakog, i razuma čovečijeg nema u mene.
Pro 30:3  Niti sam učio mudrost niti znam svete stvari.
Pro 30:4  Ko je izašao na nebo i opet sišao? Ko je skupio vetar u pregršti svoje? Ko je svezao vode u plašt svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom? Znaš li?
Pro 30:5  Sve su reči Božije čiste; On je štit onima koji se uzdaju u Nj.
Pro 30:6  Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža.
Pro 30:7  Za dvoje molim Te; nemoj me se oglušiti dok sam živ:
Pro 30:8  Taštinu i reč lažnu udalji od mene; siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hlebom po obroku mom,
Pro 30:9  Da ne bih najedavši se odrekao se Tebe i rekao: Ko je Gospod? Ili osiromašivši da ne bih krao i uzalud uzimao ime Boga svog.
Pro 30:10  Ne opadaj sluge gospodaru njegovom, da te ne bi kleo i ti bio kriv.
Pro 30:11  Ima rod koji psuje oca svog i ne blagosilja matere svoje.
Pro 30:12  Ima rod koji misli da je čist, a od svog kala nije opran.
Pro 30:13  Ima rod koji drži visoko oči svoje, i veđe mu se dižu uvis.
Pro 30:14  Ima rod kome su zubi mačevi i kutnjaci noževi, da proždire siromahe sa zemlje i uboge između ljudi.
Pro 30:15  Pijavica ima dve kćeri, koje govore: Daj, daj. Ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: Dosta:
Pro 30:16  Grob, materica jalova, zemlja koja ne biva sita vode, i oganj, koji ne govori: Dosta.
Pro 30:17  Oko koje se ruga ocu i neće da sluša matere, kljuvaće ga gavrani s potoka i jesti orlići.
Pro 30:18  Troje mi je čudesno, i četvrtog ne razumem:
Pro 30:19  Put orlov u nebo, put zmijin po steni, put lađin posred mora, i put čovečiji k devojci.
Pro 30:20  Takav je put kurvin: jede, i ubriše usta, pa veli: Nisam učinila zla.
Pro 30:21  Od troga se potresa zemlja, i četvrtog ne može podneti:
Pro 30:22  Od sluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba.
Pro 30:23  Od puštenice, kad se uda, od sluškinje kad nasledi gospođu svoju.
Pro 30:24  Četvoro ima maleno na zemlji, ali mudrije od mudraca:
Pro 30:25  Mravi, koji su slab narod, ali opet pripravljaju u leto sebi hranu;
Pro 30:26  Pitomi zečevi, koji su nejak narod, ali opet u kamenu grade sebi kuću;
Pro 30:27  Skakavci, koji nemaju cara, ali opet idu svi jatom;
Pro 30:28  Pauk, koji rukama radi i u carskim je dvorima.
Pro 30:29  Troje lepo korača, i četvrto lepo hodi:
Pro 30:30  Lav, najjači između zverova, koji ne uzmiče ni pred kim,
Pro 30:31  Konj opasan po bedrima ili jarac, i car na koga niko ne ustaje.
Pro 30:32  Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio, metni ruku na usta.
Pro 30:33  Kad se razbija mleko, izlazi maslo; i ko jako nos utire, izgoni krv; tako ko draži na gnev, zameće svađu.
 
 
31. POGLAVLJE
 
Pro 31:1  Reči cara Lemuila; sabrane reči, kojima ga je učila mati njegova.
Pro 31:2  Šta, sine moj, šta, sine utrobe moje, i šta, sine zaveta mojih?
Pro 31:3  Ne daj krepost svoju ženama, ni puteve svoje onima što satiru careve.
Pro 31:4  Nije za careve, Lemuilo, nije za careve da piju vino, ni za knezove da piju silovito piće,
Pro 31:5  Da ne bi pijući zaboravio uredbe, i izmenio pravicu kome nevoljniku.
Pro 31:6  Podajte silovito piće onome koji hoće da propadne, i vino onima koji su tužnog srca;
Pro 31:7  Neka se napije i zaboravi svoje siromaštvo, i da se više ne seća svoje muke.
Pro 31:8  Otvaraj usta svoja za nemoga, za stvar svih namenjenih smrti.
Pro 31:9  Otvaraj usta svoja, sudi pravo, daj pravicu nevoljnome i ubogome.
Pro 31:10  Ko će naći vrsnu ženu? Jer vredi više nego biser.
Pro 31:11  Oslanja se na nju srce muža njenog, i dobitka neće nedostajati.
Pro 31:12  Čini mu dobro, a ne zlo, svega veka svog.
Pro 31:13  Traži vune i lana, i radi po volji rukama svojim.
Pro 31:14  Ona je kao lađa trgovačka, iz daleka donosi hranu svoju.
Pro 31:15  Ustaje dok je još noć, daje hranu čeljadi svojoj i posao devojkama svojim.
Pro 31:16  Misli o njivi, i uzme je, od rada ruku svojih sadi vinograd.
Pro 31:17  Opasuje snagom bedra svoja i krepi mišice svoje.
Pro 31:18  Vidi kako joj je dobra radnja, ne gasi joj se noću žižak.
Pro 31:19  Rukama svojim maša se preslice, i prstima svojim drži vreteno.
Pro 31:20  Ruku svoju otvara siromahu, i pruža ruke ubogome.
Pro 31:21  Ne boji se snega za svoju čeljad, jer sva čeljad njena ima po dvoje haljine.
Pro 31:22  Pokrivače sama sebi gradi, tako platno i skerlet odelo joj je
Pro 31:23  Zna se muž njen na vratima kad sedi sa starešinama zemaljskim.
Pro 31:24  Košulje gradi i prodaje, i pojase daje trgovcu.
Pro 31:25  Odelo joj je krepost i lepota, i osmeva se na vreme koje ide.
Pro 31:26  Usta svoja otvara mudro i na jeziku joj je nauka blaga.
Pro 31:27  Pazi na vladanje čeljadi svoje, i hleba u lenjosti ne jede.
Pro 31:28  Sinovi njeni podižu se i blagosiljaju je; muž njen takođe hvali je;
Pro 31:29  Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih nadvišuješ sve.
Pro 31:30  Ljupkost je prevarna i lepota tašta; žena koja se boji Gospoda, ona zaslužuje pohvalu.
Pro 31:31  Podajte joj od ploda ruku njenih, i neka je hvale na vratima dela njena.

Admin
Admin

Broj poruka : 3201
Datum upisa : 2011-08-03

http://religija.serbianforum.info

Back to top Go down

Re: 20. Priče Solomonove

Post by Sponsored content


Sponsored content


Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum